Прикупљена помоћ за самохрану мајку двоје деце из Крагујевца!

Самохраној мајци Катарини Бисерчић из Крагујевца, која је у веома тешкој ситуацији, пре неколико месеци имала тешку операцију, а предстоји још једна операција тумора на материци, уручена је за прошли викенд прикупљена помоћ.

Свим добрим људима који су на било који начин допринели и помогли, у име самохране мајке Катарине Бисерчић и њене деце, неизмерно хвала. Нека вам Господ узврати свим овоземаљским и непролазним небеским даровима. Помоћ у гардероби, обући, играчкама, храни и новцу је отпремљена комбијем а Жељко Пековић је предао помоћ испред Православног удружења „Свети Сава“.

“ХИЛАНДАРЈЕ” – донаторско вече за обнову манастира Хиландара

Другу годину за редом, у недељу 20. септембра одржано је добротворно вече за обнову Свете царске српске лавре Хиландара, у београдском ресторану „Дурмитор“. Догађај су организовали Православно удружење „Свети Сава“,  Фондација „Никола Којовић“ и Задужбина Светог манастира Хиландара.

      Донаторској вечери су присуствовали Високопреподобни Архимандрит Свете царске српске лавре Хиландара Методије, Високопреподобни Архимандрит Стефан, академик Матија Бећковић, представници Православног удружења „Свети Сава“, чланови Фондације „Никола Којовић“ ,истакнути уметници и пријатељи Свете царске српске лавре Хиландара. Свој допринос „Хиландарју“ те вечери дали су Певачка група „ВЕЗ“, Хаџи Ненад Маричић, уметница Катарина Гојковић, Милан Цаци Михаиловић, маестро на фрули Бора Дугић уз пратњу Бобана Продановића на хармоници, уметник Драган Петровић Пеле, уметник Бранислав Зеремски, др Неле Карајлић, Српски хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, представник Архиепископије београдско – карловачке његово Преосвештенство епископ ремезијански Стефан, појац Данило Топаловић, Милан Цаци Михаиловић, редитељ Божидар Ђуровић.

Појац Данило Топаловић је све присутне својим гласом повео у хиландарску ноћ, након чега је Игуман Свете царске српске лавре Хиландара Методије доделио грамате добротворима за обнову манастира Хиландара и том приликом посебно истакао: „Наравно, на овоме месту би се и посебно захвалио и брату Рашку, кога сви знамо, који је некако и највише помогао да се ујединимо у овом подухвату, он нас је некако повезао. Није му то једина ствар коју је добру учинио, ево поменули смо и „Душанов законик“, такође заједно са Православним удружењем којим он руководи, то смо заједно урадили.“

Више о догађају можете погледати у репортажи ТВ Храм:

 

Једино место окупљања Срба из Ораховца

Ораховац, Србија, део улице у Ораховцу, једине улице у којој неколико стотина Срба са својом децом могу слободно да се крећу, у супротном их чекају каменице, батине или у најбољем случају увреде локалних Албанаца.
Живот Срба у Ораховцу годинама је пример нељудских услова живота у којима српски народ покушава да преживи у енклавама на Косову и Метохији. И поред нехуманих услова живота, налик на гета из Другог светског рата, ораховачки Срби пуни су живота и наде, посебно када им у посету долазе људи добре воље.

Православно удружење „Свети Сава“ из Новог Сада годинама организује помоћ за Србе са Косова и Метохијe, тако смо и овог пута средствима донатора реновирали једну просторију у дворишту цркве у којој ће Ораховчани бар на кратко моћи да забораве на животне тешкоће, са којима се суочавају сваког дана.

„Десила се једна лепа ствар, ми сада имамо у овом месту простор, који може да задовољи житеље овог малог места, простор који им је битан, да би овде могли да се саберу, направе неку прославу, да обележе деци рођендан, на крају крајева да ту проведу време које су до јуче проводили на улици!“ – Радомир Радојичић

Видео прилог можете погледати овде: 

 

Подигнута гостопримница на Какову

Петочлана екипа столара из удружења је подигла настрешницу – гостопримницу на Хиландрском метоху Каково.

Радови су трајали 12 дана.

Акција на метоху манастира Хиландара

Волонтерска радна група је боравила две недеље на метоху манастира Хиландара у организацији Православног удружења Свети Сава, који уједно и покрива све трошкове групе. Изведени су грађевинско занатски радови, а групу је сачињавало осам волонтера на челу са Жељком Пековићем.

 

 

Тешко нама за нама!

У светосавској Црној Гори постоји једна узречица везана за лично покајање, а гласи: Тешко мене за мном. А ви сте данас заслужили нову: Тешко нама с Вама!

Већи број људи, у фази свог узрастања и духовног стасавања, схвати да је изабрао погрешан позив и жали за пропуштеним  животом, приликама, изборима… Вероватно се то дешава и Вама и сигурни смо да бисте Ви били одличан глумац, новинар, а посве смо убеђени да бисте били врло задовољан и добар фратар, јер ту не бисте имали проблема у виду неразумевања од стране ваше пастве.

Ово што Ви радите, драги Владико Григорије, издаја је Христа, православља и светосавља. А ко о томе суди? Народ. Знамо да немамо права на то, знамо да треба погнути главу пред Вашим светим чином, јер је послушање… Ма послушање је овде, у Вашем случају, врло осетљива и надасве ризична ствар. Зашто? Зато што нисмо у пустињи реалној, нажалост, него пустињи духовној и нисмо у могућности да се душом и умом покоримо само Господу, као бројни оновремени светитељи, пустиножитељи, већ нам пред Њим стојите и ви, пастири овоземаљски, заштитници и учитељи како да се најбоље приволимо Ономе од кога смо постали. И на свима вама смо Богу захвални. Али… Знајте и ово – као прави хришћани, храбри и инатни Срби, стојимо смерно пред чашћу: Све за Христа, Христа ни за шта! И данас смо сви Свети Николај Мирликијски који удара шамар вероломству! То нам је дужност. И даћемо све од себе, и због нас и због Вас, да тај шамар убије наше очекивање да ћете нам што раније предложити инстант литургију у трајању од петнаест минута, како би деца на великом одмору могла да присуствују светој служби и да, наравно, порадите на томе да се причешће обави виртуелно, али водећи рачуна да ту апликацију за причешће подржавају и стари телефони које користе пензионери.

Како је могуће да један обичан, неуки сељанин има више страха Божијега од учених владика? Знање може често да нашкоди човеку, а о томе је сведочио и Свети Николај Жички, говорећи: Школе нису ту да да дају многа знања, него да одуче омладину од злоупотребе знања. Није тешко стећи знање колико не злоупотребити га! Како је могуће да деца трче Светим Даровима и да знају да на светим иконама, на Часном Крсту, на светој кашичици, у цркви генерално, не може, никако не може да буде којекаквих зараза, вируса, прљавштина! Не може! Ако приступамо са вером, страхом Божијим и љубављу, наравно. А ако нам, упркос нашој вери и љубави, Ви ипак браните да целивамо Вашу руку, ако се уместо нас Ви плашите за наше здравље физичко, онда је ту у питању нешто врло озбиљно и најбоље је да Вашој руци ни не прилазимо. Имамо, Богу хвала, друге пастире, који нас зову, и штите, и опомињу да се човек мора плашити само гнева Божијега, а никако овоземаљских пошасти, поготову не кијавице корона вируса. Јер, и ако нас закачи, шта онда? По речима Новомученика Вукашина – само нека болест ради свој посао, а ми ћемо свој – чекамо Христа и идемо Христу!

Молимо се и надамо да ће хришћани, упркос свему, остати људи достојанствени и да ће добити и ову битку против себе самих, да ће жито надјачати кукољ и показати га свету као пример како се не треба и не сме владати.

Молимо се и да наш свети Патријарх буде данас брат и верни потомак Светог Николаја Чудотворца и да рашири длан за васпитни шамар свима кривоверницима, и нама, и васцелом народу српском који се знањем обезнањује.

А до тада нам остаје само да кукамо из свег гласа – Тешко нама за нама!

Православно удружење Свети Сава из Новог Сада, са свим својим подружницама!

Цео текст о упутствима владике Григорија можете прочитати овде:

„Упутство владике Григорија: Причешће без употребе кашичице, комаде агнеца давати причасницима на длан“